Vodič za raskid: 11 koraka kako da ga lakše prebolite

Zašto je toliko teško? Kako da ublažim raskid? Cosmo vam otkriva odgovore na ova pitanja…

tuzna devojka

Kada je 2012. godine upoznala Bankara preko jedne koleginice, Ksenija je imala pozitivan osećaj i činilo joj se da je konačno pronašla Onog Pravog. „Delovao je stabilno i imao je blizak odnos sa svojom porodicom“, priseća se ona. „Jasno mi je stavio do znanja na početku da posle raskida poduže veze, traži stabilnu osobu. To mi se stvarno dopalo.“

Ksenija je to shvatila kao znak njegovog integriteta. Nije joj smetalo ni to što nije bio previše zgodan. Ali, posle osam meseci zabavljanja, Ksenija je dobila SMS od svog dečka, sa jednostavnim naslovom: „Molim te, pročitaj ovo“. Odložila je čitanje, kako bi mogla sa uživanjem da mu se posveti posle posla i drugih obaveza. Kada  ga je konačno otvorila, poželela je da to nije učinila. „Pisalo je da ja nisam prava žena za njega, da je naša veza završena, uz molbu da mu vratim sve stvari. Dalje je stajalo da će mi moje lične stvari biti dostavljene sutradan“, i danas je začuđena Ksenija. „Sedela sam nemo, a telo je počelo da mi drhti.“ U to vreme plakala je svakoga dana, mesec dana. A onda joj je stigao još jedna poruka od Bankara. U njoj je pisalo samo „Da li si OK?“ To je bilo poslednje što je čula od njega.

Posle raskida ostala je društveno paralisana. Nije bila u stanju da se opusti mesecima. I danas je singl, posle tri godine. Kada pomisli na sve što se dogodilo, posle razočaranja je obuzme bes. „To je bilo surovo i kukavički. Gde je ljudskost u svemu tome? Gde je poštovanje nekoga ko ti je bio posvećen dve godine?“

Zašto je toliko teško?

Rastanak je bolan i većina nas na kraju to izvede glupo. U nedavno sprovedenom istraživanju, 34 odsto ispitanika, uzrasta od 17 do 23 godine, reklo je da je sa nekim sasvim okej raskinuti porukom, a 26 odsto priznalo je da su i sami uradili tako nešto. Kao posledica, otuđene prečice kao što je elektronski raskid mogu lažno da deluju prihvatljivo, iako nagrizaju samopoštovanje onoga ko ostavlja, a onoga ko je ostavljen lišavaju prilike da sam preduzme korak na samom kraju. Kao usputni raskidi, oni postaju sve više uobičajeni, a savladavanje umetnosti okončanja ljubavi potrebnije je nego ikada pre. Prosečno doba za sklapanje prvog braka danas iznosi negde oko 27 godina, pet godina kasnije nego 1970. Većina ljudi ima nekoliko ozbiljnih veza pre nego što nađu onu koja im zaista odgovara na duge staze. Novonastajuća društvena realnost zahteva pripremu na raskid, imajući u vidu njegov potencijal za rušenje samopouzdanja. Za obe strane, ovo iskustvo može da utiče na to kako će – i da li će – osoba uspeti da krene dalje u životu i ljubavi.

Najbolji raskidi, ako postoji tako nešto, omogućavaju prihvatanje i minimalizuju psihički krah, tako da bol zbog okončanja odnosa ne nadvlada pozitivne tragove veze. Neuspela veza će zauvek ostati u sećanju i osoba će joj se u mislima verovatno vraćati godinama. Ali moguće je da dvoje ljudi prestanu da se vole na elegantan i dostojanstven način, pod uslovom da nauče kako da raskidu daju pravu šansu.

Pošto je naš mozak predodređen za stvaranje bliskosti, raskidi loše utiču na nas i sa biološkog aspekta. Inicijalno, objašnjavaju antroplozi, svi mi na odbijanje reagujemo kao zavisnik koji prolazi kroz krizu. U prvim danima i nedeljama posle raskida sama pomisao na ljubavnika koji nas je ostavio aktivira nekoliko ključnih regija u mozgu – centralni deo srednjeg mozga koji kontroliše motivaciju i nagrađivanje i poznat je kao deo koji je povezan sa romantičnom ljubavlju; nukleus akumbens, deo kore velikog mozga i orbitofrontalni i prefrontalni korteks, deo dopaminskog sistema nagrađivanja, koji je povezan sa žudnjom i zavisnošću; insularni korteks i prednji cingularni korteks, koji su povezani sa fizičkim bolom i tugom. Prilikom jednog ispitivanja 25 ljudi koji su upravo doživeli raskid, dok su snimani aparatom za magnetnu rezonancu, kada bi  pogledali slike osobe koja ih je ostavila, njihov mozak bi „zasvetleo“ kao kod zavisnika koji je lišen droge. Otkrivene su aktivnosti u delovima mozga povezanim sa kokainskom i nikotinskom zavisnošću.

Posle kiše dolazi sunce

Različiti stilovi zbližavanja (vezivanja) koji nastaju u ranim godinama života takođe utiču na to kako će se osoba nositi sa raskidima kasnije u životu – i kako će reagovati na njih. Oni koji su u životu imali stabilne obrasce vezivanja – čiji su roditelji ili staratelji svojim odgovornim stavom usadili u njih osećaj poverenja da će uvek biti tu kada im budu potrebni – verovatno će prilaziti raskidima sa psihološkim integritetom. Najčešće, oni otkrivaju svojim partnerima promene u vezi sa svojim osećanjima, dok istovremeno vode računa da druga strana ne bude povređena.

Na strani koja prima vest o raskidu, osoba koja je sigurna u sebe priznaje da gubitak boli, ali je razumna u tom pogledu, kažu psiholozi.  Oni će neminovno tokom nekog perioda imati osećaj da su im snovi srušeni, ali će to izražavati u razumnoj meri, posle čega sledi zalečenje.

Nasuprot tome, ljudi koji su razvili nesigurne ili napete veze u životu – najčešće usled nedosledne roditeljske pažnje tokom prvih godina života – često radije nastoje da održe disfunkcionalne veze, umesto da se suoče sa bolom zbog raskida. Anksiozna osoba ređe preuzima inicijativu kada je reč o raskidu. U većem broju slučajeva, oni ostaju u vezi i postaju sve više ljuti i neprijatni.

Ublažite raskid

Bez sumnje, raskidi su neverovatno teški, pošto podrazumevaju davanje ili primanje loših vesti koje se odnose na našu najdublju ranjivost – strah da nismo vredni ljubavi. Ne samo da naša biologija, psihologija i moralnost utiču na to kako ćemo preživeti raskid, već i okolnosti pod kojima se sve to odvija takođe imaju uticaja. Mi ne možemo da učinimo mnogo toga po pitanju naših bioloških reakcija, ali svako od nas može da kontroliše način na koji se raskid odvija. Ovde savetujemo kako da to izvedete, na način da obe strane ostanu emotivno cele, sposobne da se izbore sa neizbežnim bolom i tugom.


1. Preuzmite odgovornost za iniciranje raskida

Ako su se vaša osećanja ili potrebe promenili, ako sada sanjate neke drugačije snove, ili se vaši životi razvijaju u drugačijem smeru, ne trudite se da navedete vašeg partnera da raskine sa vama. Prebacivanje odgovornosti na drugu stranu nije samo  podmukao čin koji unižava osobu koja mu pribegava. Nastojeći da manipulacijom podstaknete partnera da raskine sa vama, tako što, recimo, odjednom počnete da mu odgovarate na pitanja koristeći samo jednu reč, u nadi da će on reći ,Dosta više’, stvorićete još veću pometnju. Partner možda u početku neće shvatiti vašu poruku da želite da raskinete pa će početi da preispituje sebe: „Da li ja vredim kao ljudsko biće? „Možda nisam privlačan?“ Može da se desi da druga strana posumnja u sopstvene instinkte i intuiciju. „Vi postavljate stvari kao da je druga osoba krivac. Vi ste doveli u pitanje njihovu intuiciju, oni više ne veruju u ono što su osećali, videli, čuli tokom veze.“ Takva vrsta nesigurnosti može da ih onesposobi i u budućim vezama; može da im se dogodi da ne veruju u odanost i posvećenost novog partnera.

2. Uradite to „oči u oči“

Ljudi su u komunikaciji evoluirali i komuniciraju licem u lice, a to im pruža dodatni vid utehe. Tako možemo da primimo niz neverbalnih znakova koji nas uveravaju da smo u suštini biće vredno ljubavi – kratkotrajan dodir po ruci koji poručuje da ste i dalje cenjeni iako se veza završava. Sve manje od suočavanja licem u lice šalje uznemirujuću poruku: „Ti ne vrediš“.

Neki ljudi koji ostavljaju možda misle da je saopštavanje vesti o raskidu imejlom, porukom ili čak posredstvom Facebooka manje surovo u odnosu na direktno izgovorenu istinu. Ali otuđeni (distancirani) načini saopštavanja zapravo mogu da ostave psihološke ožiljke i na osobi koja raskida sa partnerom, koji će imati negativan uticaj na buduće partnerske odnose. Kada ne dobijete nikakvo objašnjenje, vi onda provodite mnogo vremena pokušavajući da otkrijete šta nije u redu sa vama. I logično je da ćete u budućnosti oklevati da uđete u novu vezu. Bez definitivnog zaključka za kraj, ljudi se dugo pitaju šta se zapravo dogodilo, to može da dovede do neke vrste neprekidnog preispitivanja situacije, koja često dovodi do depresije.

Oni koji ostavljaju možda će zažaliti zbog neadekvatnih rastanaka kada budu shvatili koliko je njihov čin nestajanja duboko povredio njihove bivše partnere – i koliko su malo empatije pokazali u tom trenutku. Ne želite da se pet godina kasnije postidite zbog načina na koji ste se poneli u ovoj situaciji.

3. Postupajte dostojanstveno

Pošto je raskid potencijalno eksplozivan scenario, odlučite unapred da ćete se ugristi za jezik u slučaju da se nađete pred iskušenjem da kažete nešto otrovno. Očuvanje partnerovog samopoštovanja povezano je sa spasavanjem vašeg vlastitog.

4. Budite iskreni

„Više nisam zaljubljena u tebe“, zapravo je u redu reći. Ali iskrenost ne mora da bude direktna, niti zahteva detaljnu ispovest. Ako potajno mislite da je vaš partner totalno nezanimljiv u krevetu, verovatno bi bilo najbolje da svoje mišljenje zadržite za sebe. Imate obavezu da pazite na samopouzdanje druge osobe. Nemojte ih saseći tako da za njih postane nemoguće da u budućnosti zasnuju uspešnu vezu. Zašto da stavljate so na njihove rane. To bi bilo mučenje. Poruka koju treba da prenesete je Ti nisi prava osoba za mene“, poručuju psiholozi, ali to ne znači da sa vašim partnerom nešto nije u redu ili da mu nešto fali. To je samo iskrenost.

5. Izbegavajte velike, loše klišee kao što je „Nije do tebe, ja sam u pitanju“

Takva vrsta uopštenih objašnjenja deluje neiskreno i poručuje da sa vaše strane postoji nedostatak poštovanja. Svom partneru dugujete iskreno objašnjenje, makar i kratko, zašto stvari među vama ne funkcionišu. Jedno veliko upozorenje: ako sumnjate da bi vaš partner mogao da reaguje nasilno na vašu odluku da okončate vezu, nema potrebe da se zadržavate i lično objašnjavate svoje razloge. Bezbednost je na prvom mestu.

6. Presecite jasno

Ne pokušavajte da ublažite udarac predlažući prijateljsko viđanje u budućnosti. Ako osoba koja ostavlja kaže Hajde da budemo prijatelji, to može da bude način da umanji sopstveni osećaj krivice, ali za osobu koja biva ostavljena ovo nije uvek dobra ideja. Ta vrsta pogrešno motivisanog pokušaja da se partner poštedi bola može da bude izvor nade da postoji šansa za pomirenje u budućnosti, a to ume da bude otežavajući faktor za obe strane u nastojanju da nastave sa svojim životima.

7. Jasno izrazite da cenite lepe stvari koje ste doživeli zajedno

Prilikom rastanka, ovaj gest je čak poželjan. Isto tako je u redu da izrazite razočaranje što zajedničke nade koje ste polagali u budućnost neće biti realizovane. Takve izjave svedoče o vašem uverenju u partnerove vrednosti i kvalitete.

8. Ne bunite se protiv partnerove odluke

I ne dozvolite da molite njega ili nju da preispita situaciju. Najbolja stvar koju ostavljena osoba može da uradi, radi ubrzanja emotivnog zaceljenja, jeste da prihvati da je veza došla do konačnog kraja. Proces oporavka je osetljiv i poslednji pokušaji da se uspostavi kontakt ili ponovo osvoji stari partner mogu da ga osujete. Ako iznenada dobijete mejl od njega, to može da vas navede da ponovo počnete da čeznete za njim. Radi ubrzanja oporavka, uzdržite se od bilo kakvog kontakta sa osobom koja vas je odbila. Bacite pisma i poruke. Ne zovite. I ne pokušavajte da budete prijatelji.

9. Ne demonizujte bivšeg partnera

To je uzaludno trošenje energije. I izbegavajte planiranje osvete; to će se okrenuti protiv vas tako što će njega ili nju zadržati u vašim mislima i tako odložiti vaše isceljenje.

10. Ali ne pokušavajte ni da sakrijete bol koji osećate

Osim smrti voljene osobe, raskid duge veze jedan je od najtežih emotivnih udaraca u životu. To je savršeno normalno – štaviše, neophodno je – potrebno je vreme za patnju zbog gubitka. Ljubav nas čini neverovatno ranjivima. Ako dozvolite sebi da se zaljubite, može da se dogodi da budete ozbiljno povređeni. Što se ranije budete suočili sa bolom, pre će proći.

11. Oduprite se razmišljanju da ste izgubili svoju jedinu pravu srodnu dušu

Ne govorite sebi da ste izgubili osobu koja vam je bila suđena za ceo život. Ima nešto u vezi s ljubavlju što vas navodi da mislite da na ovom svetu postoji samo jedna osoba za vas, a postoji i mitologija koja podržava ovakvo razmišljanje. Ali nema tu magije. U realnosti, ima mnogo ljudi sa kojima bi svako od nas potencijalno mogao da bude kompatibilan. Moglo bi da bude teško uočiti tu osobu u periodu neposredno posle raskida, ali velika je verovatnoća da ćete pronaći novu pravu osobu za sebe.

izvor, foto: cosmopolitan

NAJČITANIJE:

You may also like...