Mislio je da sanja kada se 2013. našao na klupi Crvene zvezde u meču protiv Vojvodine, ali je san Mihaila Ristića postao stvarnost godinu dana kasnije.

Zvanični debi u crveno-belom dresu, i to na Marakani. Neopisiv osećaj za supertalentovanog omladinca.

Kao što je već ranije priznao u razgovoru za Telegraf, Ristić i dalje ne može da veruje da je zaigrao u voljenom dresu, a nekoliko dana nakon debija protiv Radničkog iz Niša otkriva kako je uopšte stigao na Marakanu iz Republike Srpske.

– Za prve fudbalske korake i sve što sam naučio najzaslužniji je moj otac. S nepunih šest godina počeo sam da treniram u očevoj školi fudbala. S obzirom na to da nije postojala liga, igrao sam nešto malo za Rudar iz Ugljevika, kao i Partizan iz Donje Trnove. Klub iz sela za koji nastupao samo zbog utakmica u nogama – kaže Ristić za Telegraf,koji  se osvrnuo i na poziv iz Zvezde:

Foto: Telegraf/Mario Marić

– Koliko se ja sećam, Udruženje Delija iz Bijeljine je kontaktiralo čelne ljude na Marakani s pričom: ”Imamo odličnog igrača za probu”. Stigao sam na Marakanu gde me je sačekao Ivica Momčilović. Ostali nisu imali trening tako da sam individualno trenirao s njim. Nakon toga je usledio put na turnir na Bjelašnicu, gde mi je rečeno da ću ostati u Zvezdi.

Priznaje mladi Ristić da mu nije bilo lako na početku, ali su ga ostali brzo prihvatili. Kako u mlađim kategorijama, tako i prilikom priključivanja prvom timu.

– Došao sam iz Republike Srpske sam, a oni su već bili oformljena ekipa. Srećom, poznavao sam jednog momka, takođe iz RS, koji je u tom momentu bio u Zvezdi. Prvo smo bili nas dvojica, ali smo vrlo brzo postali deo ekipe – kaže Ristić koji nikad neće zaboraviti priključivanje prvom timu:

– Neprespavana noć! Nisam znao kako da se ponašam kad je trener Maksimović rekao da se pojavim na treninzima prvog tima. Srećom, tu je bilo još nekoliko omladinaca, pa smo se držali zajedno. Doduše, i stariji su nas brzo prihvatili.

Foto:crvenazvezdafk

– Sećam se jedne anegdote koja se dogodila prilikom redovnog pregleda. Vadili smo krv i ja sam neočekivano pao u nesvest. Prvi su do mene pritrčali Milijaš i Bajković. Najpre su mi pomogli, a zatim su krenule klasične provokacije. Nekoliko dana nisam mogao živ ostati od njih.

Međutim, nije to jedina anegdota Zvezdinog bisera. Poslednja, zbog koje ga i dalje ”boli srce”, dogodila se tokom letošnjih priprema.

– Morao sam da se ošišam. Nikoli Mijailoviću se nije sviđala moja frizura. Tačnije, moje šiške. Usledilo je šišanje. Vaspitan sam da slušam starije, a svejedno nije bilo pomoći mojoj kosi – kroz osmeh kaže Ristić za Telegraf, koji kaže da je sličan problem imao i Luka Jović:

– Džoni mu je rekao da mora da se ošiša do početka priprema, inače će ga on ošišati. Luka je morao da ”skine” kosu jer bi ga Mijailović verovatno do glave ošišao. A, čak i kada je Luka sredio kosu, Džoni je stavio ”svoj pečat”.

Foto: crvenazvezdafk.com

Ristić na sva usta hvali novog trenera Crvene zvezde Nenada Lalatovića, ali nije mogao, a da ne pomene ime jednog čoveka – Rikarda Sa Pintua.

– Pintu je fenomenalan trener. Mnogo stvari sam od njega naučio. Šteta što nije ostao prethodne sezone. Imao je ideju da nas klince priključi prvom timu, kao sad Lalatović, koji mnogo voli Zvezdu. Da može, verujem da bi se prvi skinuo i uskočio u teren da nam pomogne. Raduje me što će forsirati mlađe igrače, a verujem da ćemo s njim osvojiti titulu.

Foto: Marko Todorović

Iako nikada kao navijač bio na Severu, Ristić je kao klinac, u društvu ujaka, teče i oca, često posećivao Marakanu. Prvi meč nikad neće zaboraviti.

– Bilo je to protiv Rome kada smo pobedili 3:1. Ulazak na stadion je neverovatan. Reflektori, toliko ljudi, koreografija… Meni, kao klincu, sve liči na bajku. Otac je morao da me drži na ramenima kako bih gledao utakmicu. To nikad neći zaboraviti – u dahu izgovara Ristić, pa nastavlja:

– Sećam se i jednog derbija kad smo dobili s 3:0. Rođak i ja smo trčali po celom selu i slavili. Da mi je neko tada rekao da ću igrati za Zvezdu, ne bih mu verovao. A gledajte sada. Taj isti rođak će se radovati mojim utakmicama i, ako bog da, golovima protiv Partizana.

Foto: Telegraf/Mario Marić

Ipak, tu je i druga strana medalje. Kao što se oduševio protiv Rome, mladi vezista je plakao protiv Bordoa.

– Ni sada mi nije jasno kako smo uspeli da ispadnemo pod Bordoa. Pogledajte, i sad sam se naježio – priča Ristić za Telegraf i pokazuje ruku, dok emocije naviru:

– Penal nisam mogao ni da gledam. Neverovatno je šta se tad dogodilo.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Ne krije Ristić da mu je Milijaš veliki uzor u Zvezdi i domaćem fudbalu i da će mu biti žao kad kapiten ode. Pitali smo ga i čiju karijeru bi voleo da doživi, kao i ko mu je fudbalski idol.

– Lud je svako ko ne bi rekao da bi voleo da ima karijeru kao Ronaldo. Igrao je u Junajtedu i Realu i sve je osvojio. Međutim, moj idol je Ronaldinjo. Strašan igrač. S lakoćom drži loptu u nogama. Neverovatno je da ga Skolari nije zvao na SP. Pa, takvog igrača samo da imaš na terenu, da stoji tu. Ne mora ništa da radi – iskren je Ristić u razgovoru za naš portal.

SATI SU GA DELILI OD DRESA REPREZENTACIJE BIH

Ove godine Ristić se zasluženo našao u sastavu omladinaca za EP u Mađarskoj, ali vrlo lako je moglo da se dogodi da ga gledamo u reprezentaciji BIH.

– Zvali su me iz Sarajeva i praktično je sve bilo dogovoreno. Trebalo je da odigram jedam meč za Zvezdu i da nakon njega krenem za Sarajevo. Tata me je čekao napolju. U svlačionici, posle meča, prišao mi je direktor Zvezdine omladinske škole Srđan Vasiljević i rekao: ”Mali, požuri. Čeka te neko ispred” – opisuje Ristić.

Foto:crvenazvezdafk

– Bio je to selektor Paunović. Pitao me je da li želim da igram za Srbiju. Bez dvoumljenja sam pristao. Da je kojim slučajem bilo – Srbija ili Republika Srpska, onda bih razmislio. Ovako, dileme nije bilo i drago mi je zbog toga.

Logično pitanje je bilo i da li tokom reprezentativnog okupljanja postoje ”peckanja” između Zvezdinih i Partizanovih klinaca u nacionalnom timu.

– Pa, njih praktično i nema u reprezentaciji – kroz osmeh kaže Ristić, a potom vraća dozu ozbiljnosti na lice:

– Šalim se, naravno. Tu su Živković i Pantić. Trudimo se da ne razgovaramo o klupskim obavezama. Družimo se ovako i gledamo da nam reprezentacija bude na prvom mestu.

Za kraj, Ristić otkriva šta mu je velika želja, ali i gde je doživeo najveću neprijatnost tokom igranja u Zvezdi:

Foto: Marko Todorović

– Imam odličan skor u derbiju. Jedan remi i jedna pobeda, dok u porazu od 3:1 nisam učestvovao. Nadam se da ću i u seniorskoj konkurenciji biti uspešan protiv Partizana. Nikad nisam bio u Humskoj, ni kao navijač, jer ne volim tamo da idem, ali nadam se da ću kao igrač da tresem mrežu protov njih.

– Kao omladinac sam igrao sa Zvezdom u Novom Pazaru. Neprijatno sam iznenađen jer su nas vređali na verskoj osnovi. Nisam mogao da verujem da tako nešto i danas postoji u Srbiji. Ali, najbitnije je da smo ih dobili. I tada, i kasnije na Marakani.

izvor, foto: telegraf

NAJČITANIJE: