6 devojaka iskreno: Zašto smo se odlučile na abortus?

Da li je moguće živeti normalno i bez griže savesti nakon abortusa, saznajte u nastavku!

plava devojka

Bez obzira na to što je 21. vek i što se ističe da je žensko pravo i te kako bitno, kada je u pitanju veštačko prekdanje trudnoće (abortus) osuda društva i dalje ne prestaje.

Samo za američki Cosmopolitan, 6 devojaka je iskreno je govorilo o abortusu, zbog čega su se odlučile na ovaj korak i da li su se pokajale zbog svoje odluke!

“Kada sam ostala trudna bilo mi je 20 godina i nisam imala nikakve dileme oko abortusa. Radila sam kao konobarica preko dana, a kao šanker tokom noći . Nisam imala ni zdravstevno osiguranje. Bila sam naravno nervozna kada sam krenula na abortus. Kada je anestezija počela da deluje osećala sam se kao da sam na tetoviranju. Tetoviranje boli, ali uvek pomisliš da ćeš dobiti nešto iz tog bola. Bilo mi je neprijatno i strano, ali ubeđivala sam sebe da je to najbolje što mogu da uradim. Ubeđivali su me i da rodim dete i dam na usvajanje, ali kako bih mogla 9 meseci da nosim dete u stomaku kada radim fizički naporan posao. Ne bih bila uspešna i srećna žena, da sam u tom periodu rodila dete. Postala sam nezavisna osoba koja je pronašla sreću, a to je uostalom i najbitnije”. Selina Perez, (34)

“Imam policistične jajnike pa su moje menstruacije uglavnom bile neredovne! Kada mi je kasnilo mesec dana, pomislila sam Nema veze, to mi je ionako stalno dešava . Osobe sa sindromom policističnih jajnika teško ostaju trudne pa se uopšte nisam brinula sve do trenutka kada sam počela da osećam čudno. Imala sam 19, moj dečko 18, bili smo preplašeni! On je vojnik i nije često kući, a baš tada je dobio prekomandu i trebalo je da bude godinu dana razdvojen od mene. Jedino o čemu sam mislila je da ne mogu sama sve to da iznesem, pogotovo što ne dolazim iz bogate porodice. Radila sam 40 sati nedeljno i studirala psihologiju… Još uvek mislim da je to bila jedina odluka i da nisam pogrešila! Iako su baš tog dana bili protesti protiv abortusa i nije nimalo bilo prijatno ući u kliniku uz pomoć obezbeđenja!” – Holi Bland (21)

“Bila sam na koledžu i imala sam dečka koji je par godina bio stariji od mene. Nisam imala mnogo seksualnog iskustva. Doktor u klinici je bio zaista fin i ljubazan, ali je i on imao rasistički komentar: “Da li ideš u školu? Izražavaš se prilično lepo”. Takođe, bi me u porodici podsetili da se od crnačkih devojaka očekuje da rano ostanu u drugom stanju. Bez obzira na stereotipe koji vladaju, razlog zbog kojeg sam se odlučila na prekid trudnoće jeste taj da nisam bila spremna za odgovornost kao što je dete! Iako sam u svom životu već imala ljude koji su bili odlični mladi roditelji, nisam mogla da se nosim sa tim! Moj izbor je bio – abortus! Moramo da osnažujemo ljude da prave izbore za koje smatraju da su dobri za njih, umesto što će ispunjavati želje okoline!” – Šanel Metjuz (31)

“Kada sam uradila test i saznala da sam trudna (opet), moj suprug i ja smo u jedan glas izgovorili: “Ne, ne možemo ponovo”. Imamo troje dece, blizance od 5 godina i devojčicu od 2. Obožavamo se i zaista smo jedna srećna porodica. Osim porodičnih obaveza, radila sam dva posla… Zvuči ludo, ali prva reakcija je bila “Pa ja ne mogu da radim!”Abortus je bio jedino rešenje i nisam se pokajala ni jednog trenutka”. – Džejmilin Lejk

“Moja sestra je ostala trudna u srednjoj školi i prvo što sam pomislila je da će da abortira…ali nije! Razmišljala sam u slučaju da mi se desi isto, sigurno bih se odlučila na prekid trudnoće. I desilo se, ali ne u srednjoj već nakon što sam diplomorala na fakultetu! U tom periodu ni ja ni moj partner nismo imali posao! Prvo smo otišli u centar sa savetovanje i kada je terapeutkinja rekla “vaša beba” i ubeđivala da je zadržimo osećala sam se užasno! Nisam to želela! Nakon te terapije, potražila sam kliniku i rešila da abortiram. Kada budem spremna da imam dete, da ga čuvam i podižem, tada ću ga i roditi…Mislim da sam donela pravu odluku!” – Samanta Romero (26)

“Na ginekološkom pregledu, doktor je utvrdio da sam u drugom stanju i pitao me šta želim da uradim. Odmah sam odgovorila da želim abortus i da mi zakažu što je pre moguće! S obzirom na to da radim u federalnoj vladi i imam zdravstveno osiguranje, mislila sam da neće imati nikakvih problema! Međutim, doktor je došao i saopštio mi da oni ne smeju da zakazuju abortuse federalnim radnicima. Osećala sam se tako užasno kao da su mi rekli da ne treba da budem ponosna na svoju karijeru i sve što sam postigla, jer upravo zbog toga ne mogu da mi urade medicinski zahvat ! Medicinska sestra mi je prišla, zagrlila me je i dala broj jedne klinike. Prema ultrazvuku bila sam 8 nedelja i 3 dana trudna. Sve do tada nisam shvatala koliko su tada i dani i nedelje bitne! Rekla mi je da ukoliko želim medicinski abortus, 9 nedelja je maksimalno i da moram odmah da zakažem! Bilo je pola 5 i imala sam pola sata vremena da zakažem abortus, inače više neće biti nade!”  Loren Klark Mo (31)

izvor, foto: cosmopolitan

NAJČITANIJE:

Ivona Krstić

Osmeh je jedina kriva linija koja ispravlja mnoge stvari :)

You may also like...